ABA terapija – Primenjena bihevioralna analiza

Autor: Anđela Milovanović

ABA (eng. ABA – Apllied Bihevioral Analysis) je engleska skraćenica kojom se označava poseban metod u psihologiji – primenjena bihevioralna analiza. Reč je o skupu principa na kojima počivaju mnogi bihevioralni tretmani. ABA je zasnovana na nauci o učenju i ponašanju. Glavna svrha primene ove metode jeste da podstakne korisna ili željena ponašanja, odnosno, da suzbije štetna ponašanja i ona ponašanja koja otežavaju učenje. Takođe, često se primenjuje sa ciljem poboljšanja veština komunikacije i govora, podsticanja pažnje, koncentracije, društvenih veština, pamćenja i učenja. Pokazala se kao korisna tehnika i u smanjenju problematičnih ponašanja. Američka psihijatrijska asocijacija smatra da su efekti primene ABA trapije naučno dokazani.

            Zbog brojnih prednosti i pozitivnih rezultata koji se njome postižu ABA terapija je posebno pogodna za primenu kod dece mlađeg predškolskog uzrasta. To je uzrast kada se nepoželjna ponašanja sa velikim uspehom suzbijaju. Takođe, vrlo uspešno se primenjuje i kod dece sa poremećajem iz spektra autizma.  ABA terapija uključuje mnogo različitih tehnika i sve one su usredsređene na ono što predhodi nastanku određenog neželjenog ili problematičnog ponašanja, kao i na posledice pomenutog ponašanja. Teško je reći kako izgleda tipičan ABA program. Količina terapije i nivo roditeljskog učešća razlikuju se u zavisnosti od specifičnih potreba deteta. Za određene ABA trening programe može biti potrebno i po nekoliko sati svakog dana. Može se sprovoditi u vrtiću/školi, kod kuće ili u lokalnoj zajednici. Neki školski programi poput IOP-a koriste ABA strategije u učionici.

            Procena broja dece koja u vrtiću ili školi pokazuju nepoželjne oblike ponašanja varira. Otprilike 33% dece pokaže nepoželjna ponašanja u nekom razdoblju. Trećina te brojke zahteva intervenciju ili podršku vrtića/škole i izvan razreda. Takođe, utvrđeno je da se kod dece koja imaju izražen neki oblik teškoća u razvoju, nepoželjni oblici ponašanja češće pojavljuju. Prevalenca nepoželjnih ponašanja u pozitivnoj je korelaciji sa stupnjem intelektualnog oštećenja.[1](Galović, 2022). Određena istraživanja vršena među populacijom dece sa intelktualnim potškoćama upućuju na zaključak da je težina invaliditeta povezana sa povećanim rizikom javljanja nepoželjnih oblika ponašanja. Uz to, ukoliko dete pokazuje nepoželjne oblike ponašanja retko kada se radi samo o jednom nepoželjnom obliku, već je najčešće reč o više nepoželjnih oblika ponašanja. Pri tom je veoma važno praviti raliku između nepoželjnih oblika ponašanja i poremećaja u ponašanju dece. Pormećaji u ponašanju jesu ona ponašanja kojima dete u dužem vremenskom periodu intenzivno ugrožava svoje svakodnevno funkcionisanje i/ili ugrožava druge.[2]

            Kao što je rečeno, ABA terapija se uglavnom primenjuje kod dece sa teškoćama u razvoju, najčešće sa poremećajima i spektra autizma, sa ograničenim veštinama u komunikaciji i slabog socijalnog razvoja. Uz adekvatan program, veštine terapeuta, dugoročno strpljenje, posvećenost i ljubav roditelja i okruženja ABA daje vrlo dobre rezultate.

1. ABA terapija – pojam, karakteristike i značaj

            Primenjena analiza ponašanja je nauka u kojoj se postupci izvedeni iz principa ponašanja sistematski primenjuju da bi se društveno značajno ponašanje poboljšalo do značajnog stepena i da bi se eksperimentalno pokazalo da su primenjene procedure odgovorne za poboljšanje ponašanja[1] (Kuper, Heron i Hauard, 1997).

ABA terapija se zasniva na kliničkoj praksi Ivara Lovaasa.[2] Naime, ovaj priznati američki psiholog je primetio da psihoanalitički pristup, koji se do tada primenjivao kao tretman u autizmu ne daje dobre rezultate. Odnosno, uvideo je da njegovi pacijenti nemaju samo poteškoće u komunikaciji. Oni pored toga pokazuju sklonost ka autostimulativnom ponašanju, pa i samopovređivanju. Zato je razvio tehniku koja je usmerena na razvoj sposobnosti komunikacije i veština samoposluživanja, kao i na redukciju samopovređivanja. Njegove studije su pokazale da su mnoga deca koja su rano primila intenzivnu ABA terapiju napravila dramatične pomake u razvoju. Lovaas je takođe široko promovisao ABA terapiju kroz priručnike za intervencije, obrazovne filmove i javne nastupe. Štaviše, kao entuzijastičan nastavnik i predani mentor, inspirisao je mnoge studente i kolege da uđu u polje ABA terapije i intervencije autizma.

            ABA terapija ima 7 glavnih karakteristika:

• primenljivost – znači da su određeni ciljevi i intervencije odabrani zato što su društveno značajni za pacijnta i/ili terapeuta. Ono što je važno za pojedinca trebalo bi da bude direktno povezano sa ciljem programa, a očekivani ishod promene ponašanja bi trebalo da unapredi i poboljša kvalitet života i pacijenta i terapeuta,
• bihevioralnost – ponašanje koje se želi promeniti mora biti i vidljivo i merljivo, tj., mora se kvantifikovati. Ovo znači da trapeut obraća posebnu pažnju na ono što pacijet radi ili što bi trebalo da učini, a ne na ono što misli ili oseća,
• analitičnost – intervencije se biraju na osnovu prikupljenih podataka. Stalno praćenje podataka je od krucijalnog značaja  za efikasnost strategije (dosledni napredak) ili da bi se utvrdilo da li su potrebne modifikacije intervencije,
• tehnološki aspekt –  procedure i strategije su jasno i koncizno opisne, što omogućava drugima da ih pročitaju i tačno implementiraju,
• konceptualna sistematičnost – procedure su opisane u skladu sa relevantnim ABA pricipima i odnose se na koncept analize ponašanja potkrepljenog istraživanjem  (pozitivno potkrepljenje, metode podsticanja, oblikovanje, nastava bez grešaka),
• opštost – pozitivne promene ponašanja i naučene veštine se odražavaju tokom vemena i mogu se demonstrirati u raličitim okruženjima, sa raličitim ljudima i u različitim okolnostima, i
• efikasnost – sprovodi se konstantni monitoring intrvencija kako bi efikasnost ABA strategija bila zagarantovana .[3]

Istraživanja su pokazala da je rana intervencija ključna u poboljšanju  ponašanja, stoga je fokus ABA terapije na d‌eci u ranom predškolskom urastu. ABA terapija uključuje mnogo različitih metoda i tehnika, a fokus je na onome što se događa pre nego što određeno ponašanje nastupi, kao i na posledicama nakon tog oblika ponašanja.[4](Galović, 2022) Nakon detaljne analize i posmatranja ponašanja, onoga što mu prethodi i njegovih posledica, pažljivo se planira željeno učenje i program promene ponašanja. Terapeuti koji se služe ABA terapijom brižljivo i redovito mere napredak ciljanih ponašanja kako bi procenili da li je određena intervencija zaslužna za promenu ponašanja d‌eteta.

ABA terapija polazi od veština, tj. ponašanja koje dete ima i posmatra da li ih koristi funkcionalno. Istovremeno, otklanja ona koja sputavaju dete da usvaja nove veštine. Na taj način dete uspešno može da razvije osnovne veštine gledanja, slušanja i imitiranja, ali i znatno kompleksnije, kao što su čitanje, konverzacija i razumevanje tuđe perspektive.

Tehnike i metode u okviru ABA terapije[5]

2.1. Podučavanje putem diskretnih pokušaja

Podučavanje putem diskretnih pokušaja zasnovano je na shvatanju da vežba pomaže da dete ovlada veštinama. To je strukturirana terapija koja koristi jedan-na-jedan metod učenja i uključuje intenzivno učenje specifičnih ponašanja poznato kao „dril”. Drilovi pomažu učenju jer uključuju ponavljanje. Dete izvršava zadatak mnogo puta na isti način (uglavnom 5 ili više puta). Ponavljanje je naročito korisno deci kojoj je možda potrebno više vežbe za savladavanje veština. Ponavljanje takođe osnažuje dugotrajno pamćenje. Specifična ponašanja (kontakt očima, usredsređenost i izrazi lica) razložena su na svoje najjednostavnije oblike, a zatim se sistematično zahteva njihovo izvođenje. Za izvođenje tih oblika ponašanja deca dobijaju pozitivan podsticaj (npr. verbalnu pohvalu, igračke). Na primer, terapeut i dete sede za stolom i terapeut od deteta zahteva da obrati pažnju tako što mu kaže „pogledaj me”. Kada ga dete pogleda, terapeut mu daje verbalnu pohvalu (Bravo!).

• Incidentalno – slučajno učenje

Incidentalno – slučajno učenje (ili obuka u prirodnom okruženju) zasnovano je na razumevanju da je važno dati životno značenje veštinama koje dete uči. To uključuje usredsređivanje na učenje veština u okolnostima u kojima će ih dete prirodno koristiti. Upotreba svakodnevne detetove prirodne sredine u terapiji može pomoći uvećanju prenošenja veština u svakodnevne situacije i uopštavanju. U incidentalnom učenju, nastavnik ili terapeut koristi prilike koje se prirodno javljaju kako bi pomogao detetu da nauči da govori. Dete samo bira aktivnost ili situaciju, a nastavnik ili terapeut sledi detetovo interesovanje. Ove strategije podučavanja razvijene su kako bi olakšale uopštavanje i podstakle napredak. Nakon što se prepozna prirodna situacija u kojoj dete pokazuje interesovanje, osoba koja radi sa detetom počinje da koristi postupne zahteve kako bi ohrabrila detetove reakcije. Na primer, dete se ljulja na ljuljašci i, da bi se zaljuljalo više, potrebno je da ga terapeut pogura. Terapeut čeka da ga dete pita da ga pogura. Tek nakon što dete pita, terapeut će zaljuljati ljuljašku. Pre nego što ga opet zaljulja, terapeut će svaki put sačekati da ga dete pita.

• Verbalno ponašanje

Verbalno ponašanje slično je podučavanju putem diskretnih pokušaja po tome što predstavlja struktuiranu, jedan-na-jedan terapiju. Od njega se razlikuje po tome što je kreirano tako da motiviše dete da nauči govor razvijanjem veze između reči i njenog značenja. Za neku decu, potrebno je da učenje reči ili oznake uključuje posvećen fokus na učenje kako da svoje reči koriste funkcionalno Na primer: Šta je ovo? Čaša. Za šta koristiš čašu? Da pijem vodu. Iz čega piješ? Iz čaše.

• Tretman ključnih odgovora

Tretman ključnih odgovora je prirodna, slobodna intervencija koja se zasniva na prilikama i posledicama koje se prirodno javljaju. Cilj ovog treninga jeste pojačavanje motivacije uvođenjem komponenti poput smenjivanja u aktivnostima, ohrabrivanja pokušaja, detetovog izbora i mešanja rasporeda prethodno naučenih i novih zadataka. Ona skreće pažnju sa deficitarnih oblasti i preusmerava pažnju ka određenim najvažnijim oblastima koje se smatraju važnim za opšte funkcionisanje deteta. Četiri najvažnije oblasti prepoznate su kao: motivacija, detetova samoinicijativa, upravljanje sobom i reagovanje na različite zadatke. Veruje se da unapređivanje ovih oblasti utiče na poboljšanja i u ponašanjima koja nisu ciljana.

• Paradigma prirodnog jezika

Paradigma prirodnog jezika (Natural Language Paradigm – NLP) zasniva se na shvatanju da učenje može biti potpomognuto namernim podešavanjem okruženja u cilju uvećanja prilika za upotrebu jezika. NLP stavlja naglasak na detetovu inicijativu, koristeći prirodne podsticaje čije su posledice direktno povezane sa ponašanjem, što podstiče veštinu uopštavanja. Primera radi, dete kojem je dozvoljeno da ode nakon što je od njega zatraženo da kaže „Doviđenja!“, verovatnije će koristiti i uopštavati ovu reč u raznim situacijama nego dete koje dobije opipljiv sadržaj kao nagradu za ponavljanje date reči. NLP pomera uputstva iz prostora za terapiju u detetovo svakodnevno okruženje.

• Razvojni put ABA terapije

            Polovinom HH veka prve bihevioralne intervencije koje su se sprovodile uključivale su primenu averzivnih nadražaja odnosno kazne poput prskanja hladom vodom u lice pa sve do bizarnih kazni kao što je „elektrošok“ i neugodni bolni strujni nadražaji u trenutku kada se manifestuje nepoželjno ponašanje. Takve nehumane kazne koristile su se uglavnom u slučajevima izrazite autoagresije i agresije. Vrlo brzo se pokazalo da osim trenutnog prekida nepoželjnog ponašanja averzivni nadražaji nisu rezultirali otklanjanjem, smanjivanjem ni eliminisanjem određenog nepoželjnog ponašanja. Jedini mogući rezultati ovakvih postupaka bile su promene u ponašanju deteta na način da se ciljano ponašanje zamenilo drugim oblikom jednako intenzivnog i neprihvatljivog ponašanja. Ovi moralno vrlo sporni postupci koji su imali svoje opravdanje u tezi da „cilj opravdava sredstvo“ napuštaju se 80-ih godina prošlog veka i prave se radikalni zaokreti u kreiranju optimalnog programa intrvencija u cilju suzbijanja i eliminisanja nepoženjnih oblika ponašnja.

            U novijim pristupima naglasak je bio na obliku ponašanja, pa su intervencije većinom bile usmerene na posledicu, pri čemu se često koristila kazna. Nedostatak tog načina razmišljanja jeste u tome što, gledajući samo oblik ponašanja, ne pronalazimo uzrok ponašanja pojedinog deteta. Na ovaj način, čak ako se i nekim oblikom intervencije ponašanje ukloni, i dalje ostaje potreba deteta da ostvari svoj cilj, što potencijalno dovodi do razvoja novog oblika nepoželjnog ponašanja. Drugi je razlog što, ne znajući funkciju ponašanja a kažnjavajući njegov oblik, vrlo lako isto možemo nenamerno nagraditi. Treće, često se usled učestalog kažnjavanja pojedinci naviknu na kaznu, pa kako bi ona služila svojoj svrsi, njen bi intenzitet s vremenom trebalo da bude sve jači, što može dovesti do neželjene jačine. Danas je poznato da takvi pristupi ne samo da iziskuju vreme, nego ne uče decu novim prihvatljivim ponašanjima. Navedenom pristupu takođe nedostaje razumevanje razloga zašto se dete ponaša na određen način i pod kojim se uslovima to ponašanje pojavljuje.

            Primenjena analiza ponašanja je u posednjih 40 godina najčešće istraživana metoda rada sa decom kod kojih je dijagnostifikovan neki oblik oboljenja iz spektra autizma. Tokom godina usavršavale su se metode, strategije i tehnike koje proizlaze i ove metode u pravcu prilagođavanja karakteristikama razvoja deteta sa autizmom. ABA je usmerena i na menjanje i prilagođavanje okoline i jezika stila interakcije kako bi se način podučavanja prilagodio detetu i njegovim specifičnim potrebama.

            Prema rezultatima brojnih istraživanja primenjena analiza ponašanja je pristup koji ima jake empirijske temelje i najbolje je empirijski vrednovan. ABA se oslanja na tačnu interpretaciju interakcije između prethodne varijable i posledica, kao i na poređenje tih informacija sa ciljem sistematičnog planiranja željenog učenja i programa promene ponašanja. Stručnjaci koji se služe ABA pristupom kontinuirano mere napredak određenih ponašanja i procenjuju da li je određena intervencija zaslužna za promenu ponašanja d‌eteta. ABA terapija je takav pristup rada s autističnom d‌ecom koji daje najviše uspešnosti u radu, pokazujući napredovanje na tri osnovna razvojna područja, a to su: socijalni razvoj, intelektualno funkcioniranje i komunikacija.[6]

            S ABA terapijom najbolje je započeti odmah nakon dobijene dijagnoze, ili negde sa dve i po godine. Terapija se odvija u prostoru u kom nema suvišnih ometajućih predmeta. Početak ABA terapije predviđen je sedenjem na dve stolice prilagođene uzrastu deteta, s terapeutom naspram njega. Zadatak je održati dete mirnim, produžiti sedenje i učiniti ga zanimljivim. Tokom terapije može se napraviti pauza i tada se dopušta d‌eci da rade po svojoj volji, a iz tog ponašanja se dobija uvid u trenutno stanje i napredak u radu. Učenje za dete koje ima bilo koji problem iz spektra autizma nije jednostavno. Za svaki pomak dete se može nagraditi nagradom koja mora biti individualno prilagođena (pohvalom, pljeskanjem, grljenjem). ABA terapija je rad u kom se teži realiaciji zadatih ciljeva. Svaka zadata radnja mora se sprovesti do kraja.  Najčešći programi u ABA terapiji su: kontakt očima, imitacije pokreta, delovi tela, pokazivanje i imenovanje slika, prepoznavanje ljudi, program da/ne, pravljenje izbora, boje, oblici, slova, brojevi, emocije itd. Svaki se zadatak raščlanjava na delove, i svaki se deo podučava intenzivno dok se ne savlada.[7] 

          Poslednjih desenija učinjen je napredak u intervencijama pomeranjem središta interesovanja istraživača sa samog ponašanja na njegovu funkciju, na temelju čega se kreiraju intervencije za uspešnu prevenciju i smanjenje nepoželjnih ponašanja. U tom su se razdoblju bihevioralne metode pokazale najuspešnijima u razumevanju i smanjenju nepoželjnih ponašanja. U poslednjih 20-ak godina 7 dugročnih velikih kontrolisanih studija pokazalo je da deca koja primaju više od 25 sati nedeljno ABA terapiju duže od jedne godine postižu ogroman napredak, pri čemu neka deca postižu funkcionisanje unutar očekivang raspona za svoj uzrast.[8]

            Istraživanje sprovedeno 2020. godine imalo je za cilj da utvrdi kliničku uspešnost i isplativost ranih intenzivnih intervencija koje su se temeljile na analizi ponašanja autistične dece. U klinički pregled bilo je uključeno dvadeset studija. Rezultati su davali prednost intervencijama pri proceni adaptivnog ponašanja nakon 2 godine u odnosu na uobičajeno lečenje. Nije bilo dokaza da je učinak intervencija varirao s karakteristikama dece, ali podaci su bili ograničeni. Autori ove studije zaključili su da ovakve rane intenzivne primenjene intervencije mogu poboljšati kognitivne sposobnosti i adaptivno ponašanje. Što se tiče ishoda socijalizacije, komunikacije i izražajnog jezika istraživači su zaključili da postoji značajan uticaj intervencija temeljenih na ABA  trapiji. Rezultati o svakodnevnim životnim veštinama nisu pokazali značajan uticaj intervencija temeljenih na ABA terapiji na ovaj ishod. Sveukupno gledano, rezultati brojnih istraživanja navode na zaključak da je dugoročna, sveobuhvatna intervencija temeljena na ABA terapiji dovela do pozitivnih srednjih – do velikih učinaka u smislu intelektualnog funkcioniranja, razvoja jezika, sticanja svakodnevnih životnih veština i socijalnog funkcioniranja dece obolele od nekog oblika autuzima. Iako su povoljni rezultati bili očiti u svim ishodima, ishodi povezani s jezikom (IQ, receptivni i ekspresivni jezik, komunikacija) bili su superiorniji od neverbalnog IQ-a, društvenog funkcioniranja i svakodnevnih životnih veština.[9](Galović, 2022)

ZAKLjUČAK

          Jedna od bihevioralnih tehnika koja se najviše koristi jeste tzv. primenjena analiza ponašanja (AVA – engl. Applied Vehaviour Analysis). ABA se bazira na bihevioralnim principima operativnog uslovljavanja sa ciljem povećanja socijalno prihvatljivog ponašanja koristeći pojačanja i smanjenja neprilagođenog ponašanja gašenjem ili kaznom primerenom uzrastu d‌eteta. Njenu primenu karakterišu kontinuirano prikupljanje podataka, kontinuirano praćenje napretka i empirijsko vrednovanje. Tri osnovne karakteristike ABA terapije su: primenljivost, bihevioralnost i analitičnost.[10] Primenljiva znači da ponašanje ili nadražaj koji se koristi treba da bude značajan za čoveka i život u zajednici a ne za teoriju, što znači da je izbor ponašanja i nadražaja individualan i zavisi od konteksta. Bihevioralna znači da je usmerena na ono što pojedinac može da učini, ne na ono što može npr. d kaćže. Obzirom da je ponašanje fizička kategorija, moguće ga je meriti na objektivan način od strane više posmatrača. Analitička se odnosi na karakteristiku da je moguće uočiti događaj koji je doveo do određenog neprihvatljivog ponašanja i uvežbavati kontrolu ponašanja. Osim ove tri karakteristike još četiri su istaknute kao važne: potpuno objašnjenje i opis svakog postupka i metode na način da svato ko pročita uputstvo može da ponovi postupak, koncepcijska sistematičnost, intervencija koja se oslanja jasne principe, uspešnost primene u smislu merljive promene ponašanja i mogućnost generalizacije u različitim situacijama i sličnim ponašanjima.

            Bihevioralni pristup koji se bazira na ABA terapiji uključuje funkcionalnu analizu ponašanja da bi se utvrdilo što prethodi tom ponašanju i koje su posledice tog ponašanja; zatim se vrši izbor ponašanja na kom će se vršiti intervencija, merenje trenutne frekvencije tog ponašanja i implementiranje intervencije. Tokom čitavog procesa prati se frekvencija ponašanja u različitim kontekstima sa ciljem generalizacije ponašanja koje se implementira. Na primer, ukoliko želimo da smanjimo neko neprilagođeno ponašanje, sprovodi se funkcionalna analiza okoline da bi se utvrdile varijable koje verovatno podržavaju takvo ponašanje. Te varijable su najčešće pažnja odraslih, beg iz neke situacije, pristup nekoj stvari ili aktivnosti i senzorna stimulacija. Kad se utvrdi da je funkcija, tj. cilj ponašanja pažnja odraslih ili bežanje od zahteva okoline, ti uslovi se menjaju sa ciljem smanjenja frekvencije ponašanja. To menjanje može uključivati ignorisanje ponašanja i/ili podučavanje d‌eteta drugom ponašanju koje će dovesti do istih rezultata kao i nepoželjno ponašanje. U navedenim slučajevima moguće je koristiti i kaznu za korekciju ponašanja. Kazna se koristi isključivo kada pozitivni pristupi sami za sebe nisu dovoljni da smanje frekvenciju nepoželjnog ponašanja pri čemu je važno proceniti ozbiljnost nepoželjnog ponašanja u smislu potencijalne štete ili povrede d‌eteta i sl., i korisnosti primenjene procedure za smanjenje frekvencija nepoželjnog ponašanja.

            ABA pristup fokusiran je na učenje malih merljivih delova ponašanja na sistematski način, sa ciljem povećanja prikladnog, prihvatljivog ponašanja. Ciljna veština se deli na male korake i svaki korak se podučava koristeći bihevioralne tehnike kao što su oblikovanje, podržavanje i ulančavanje.[11] Oblikovanje se odnosi na podržavanje uspešnog približavanja ciljnom ponašanju postupno, korak po korak. Podrška se odnosi na osiguranje različitih načina pomoći d‌etetu tokom približavanja ciljnom ponašanju. Podrška može biti verbalna instrukcija, gestovni poticaj ili fizičko vođenje. Podrška se smanjuje i na kraju potpuno gasi u skladu s napredovanjem d‌eteta. Ulančavanje podrazumeva pod‌elu ponašanja u manje sekvence odgovora, u lance, koji se uče prema određenom redosledu. Kada dete savlada neku sekvencu, prelazi se na učenje druge i tako dalje. Ulančavanje se može započeti od završne sekvence prema početnoj ili obrnuto.

Li t e r a t u r a

1. Applied Behavior Analysis (ABA) For Autistic Children: An InsightAnganabha Baruah Faculty & Research Associate, Indian Institute of Psychology, New Delhi, Indian Journal of Developmental Disabilities, 2014, Volume 2, Number 1
2. T. Galović, (2022), „Sprečavanje ili uklanjanje nepoželjnih oblika ponašanja ABA terapijom“, Fakulktet za odgojne i obrazovne znanosti, Sveučilište Jurija Dobrile u Puli, Pula
3. [1] Applied Behavior Analysis (ABA) For Autistic Children: An InsightAnganabha Baruah Faculty & Research Associate, Indian Institute of Psychology, New Delhi, Indian Journal of Developmental Disabilities, 2014, Volume 2, Number 1
4. [2] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21153872
5. [3] https://cdnsm5-ss14.sharpschool.com/UserFiles/Servers/Server_73620/File/Our%20Board/Departments/Special%20Education%20Services/7%20Dimensions%20of%20ABA.pdf
6. [4] T. Galović, (2022), „Sprečavanje ili uklanjanje nepoželjnih oblika ponašanja ABA terapijom“, Fakulktet za odgojne i obrazovne znanosti, Sveučilište4 Jurija Dobrile u Puli, Pula, str. 21
7. [8] https://www.researchgate.net/profile/Jonathan-Tarbox/publication/26816222_Applied_behavior_analytic_interventions_for_children_with_autism_A_description_and_review_of_treatment_research/links/0fcfd4fff0bcab12ab000000/Applied-behavior-analytic-interventions-for-children-with-autism-A-description-and-review-of-treatment-research.pdf
8. [9] T. Galović, (2022), „Sprečavanje ili uklanjanje nepoželjnih oblika ponašanja ABA terapijom“, Fakulktet za odgojne i obrazovne znanosti, Sveučilište4 Jurija Dobrile u Puli, Pula, str. 37-40
9. [10] http://darhiv.ffzg.unizg.hr/id/eprint/8919/1/Glavina,%20Eleonora.pdf
10. [11] http://darhiv.ffzg.unizg.hr/id/eprint/8919/1/Glavina,%20Eleonora.pdf
11. [1] T. Galović, (2022), „Sprečavanje ili uklanjanje nepoželjnih oblika ponašanja ABA terapijom“, Fakulktet za odgojne i obrazovne znanosti, Sveučilište4 Jurija Dobrile u Puli, Pula, str. 25
12. [2] https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/5597/Disertacija3148.pdf

Internet izvori:

• https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/5597/Disertacija3148.pdf
• https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21153872
• https://cdnsm5-ss14.sharpschool.com/UserFiles/Servers/Server_73620/File/Our%20Board/Departments/Special%20Education%20Services/7%20Dimensions%20of%20ABA.pdf
• https://asp.edu.rs/wp-content/uploads/2022/04/Paradigma-7-tekst1.pdf
• https://www.researchgate.net/profile/Jonathan-Tarbox/publication/26816222_Applied_behavior_analytic_interventions_for_children_with_autism_A_description_and_review_of_treatment_research/links/0fcfd4fff0bcab12ab000000/Applied-behavior-analytic-interventions-for-children-with-autism-A-description-and-review-of-treatment-research.pdf
• http://darhiv.ffzg.unizg.hr/id/eprint/8919/1/Glavina,%20Eleonora.pdf
• https://imh.org.rs/data/08%20bihejvioralna%20analiza.pdf

---