Naomi Feil je studirala Socijalni rad na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, gde je strekla i diplomu mastera. Profesionalnu karijeru socijalne radnice u gerijatrijskim ustanovama, počela je 1960-ih godina. Veoma brzo se razočarala u način rada i pristup starim osobama sa kognitivnim oštećenjima, posebno kad su u pitanju oboleli od Alchajmera i drugih oblika demencije. Zato je punih sedam godina, od 1963. do 1980. razvijala, primenjivala i proveravala u praksi svoj originalni pristup. 1982. objavila je svoju metodu rada sa veoma starim i dezorijentisanim ljudima, pod nazivom „Validacija: metoda Feil“, koja se od tada podučava širom sveta, kroz seminare, radionice, kratke dokumentarne i video priloge kao Metoda validacije (Validation Method). Feilino mladalačko a potom celoživotno opredeljenje da se posveti starima sa oslabljenim kognitivnim funkcijama, naročito onima u dubokoj starosti, za koje se, nažalost, pogrešno veruje da samo vegetiraju, da im nema više pomoći osim da se održavaju u životu, kao i njeno duboko i istančano razumevanje njihovih potreba i čežnji, ima korene u njenom detinjstvu. Rođena 1932. u Minhenu, odrasla je u rezidencijalnoj ustanovi za stare Montefiore, u Klivlendu (Ohajo), čiji je upravnik bio njen otac, dok je majka rukovodila Centrom za socijalni rad.
U okviru svoje Metode validacije Fejlova je istakla deset osnovnih principa komunikacije sa (veoma) starim dezorijentisanim osobama.
- Svaka osoba je jedinstvena i treba da bude tretirana kao individualna ličnost
- Svaka osoba je važna, bilo da je dezorijentisana ili ne.
- Uvek postoji razlog iza ponašanja veoma starih dezorijentisanih osoba.
- Ponašanje veoma starih osoba nije samo izazvano anatomskim promenama u mozgu, već odražava skup fizičkih, društvenih i psiholoških promena koje je doživela u toku svog života.
- Ne možemo da nateramo veoma staru osobu da menja svoje ponašanje. Ona će ga promeniti samo ako to želi.
- Veoma stare osobe treba da prihvatamo bez ikakvog osuđivanja.
- Svakoj etapi života pripadaju određeni zadaci. Neostvaren zadatak u jednoj fazi može kasnije da izazove psihičke smetnje.
- Kada pamćenje nedavnih događaja slabi i iščezava, stare osobe pokušavaju da povrate svoju ravnotežu povlačenjem u davne uspomene. Kada im vid oslabi, koriste unutrašnje oči kako bi videle; kada ne čuju više dobro, slušaju zvuke svoje prošlosti.
- Bolna osećanja su ublažena kada su izražena, priznata i uvažena od strane osobe dostojne poverenja koja ume da sluša. Kada su ignorisana ili poricana, bol se intenzivira.
- Empatija stvara poverenje, smanjuje anksioznost i obnavlja dostojanstvo.
Metoda validacije, kroz empatiju i poštovanje, vraća ljudima dostojanstvo koje im je bolest otela i pomaže im da osete veći spokoj u poslednjoj deonici života. Samo čudesna osoba kao što je Naomi Feil – čudesna po svojoj ličnosti, ljubavi posvećenosti, talentu i kreativnosti- mogla je da razgrne velove koji su našem savremenom površnom, utilitarnom i usko-racionalističkom pogledu sakrivali bogat i živ unutrašnji svet starih dezorijentisanih osoba.
Prof. dr Tatjana Milivojević
0 Comments