Naomi Feil je studirala Socijalni rad na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, gde je strekla i diplomu mastera. Profesionalnu karijeru socijalne radnice u gerijatrijskim ustanovama,  počela je 1960-ih godina. Veoma brzo se razočarala u način rada i pristup starim osobama sa kognitivnim oštećenjima,  posebno kad su u pitanju oboleli od Alchajmera i drugih oblika demencije. Zato je punih sedam godina, od 1963. do 1980. razvijala, primenjivala i proveravala u praksi svoj originalni pristup. 1982. objavila je svoju metodu rada sa veoma starim i dezorijentisanim ljudima, pod nazivom „Validacija: metoda Feil“, koja se od tada podučava širom sveta, kroz seminare, radionice, kratke dokumentarne i video priloge kao Metoda validacije (Validation Method). Feilino mladalačko a potom celoživotno opredeljenje da se posveti starima sa oslabljenim kognitivnim funkcijama, naročito onima u dubokoj starosti, za koje se, nažalost, pogrešno veruje da samo vegetiraju, da im nema više pomoći osim da se održavaju u životu, kao i njeno duboko i istančano razumevanje njihovih potreba i čežnji, ima korene u njenom detinjstvu. Rođena 1932. u Minhenu, odrasla je u rezidencijalnoj ustanovi za stare Montefiore, u Klivlendu (Ohajo), čiji je upravnik bio njen otac, dok je majka rukovodila Centrom za socijalni rad. 

U okviru svoje Metode validacije Fejlova je istakla deset osnovnih principa komunikacije sa (veoma) starim dezorijentisanim osobama.

  1. Svaka osoba je jedinstvena i treba da bude tretirana kao individualna ličnost
  2. Svaka osoba je važna, bilo da je dezorijentisana ili ne.
  3. Uvek postoji razlog iza ponašanja veoma starih dezorijentisanih osoba.
  4. Ponašanje veoma starih osoba nije samo izazvano anatomskim promenama u mozgu, već odražava skup fizičkih, društvenih i psiholoških promena koje je doživela u toku svog života.
  5. Ne možemo da nateramo veoma staru osobu da menja svoje ponašanje. Ona će ga promeniti samo ako to želi.
  6. Veoma stare osobe treba da prihvatamo bez ikakvog osuđivanja.
  7. Svakoj etapi života pripadaju određeni zadaci. Neostvaren zadatak u jednoj fazi može kasnije da izazove psihičke smetnje.
  8. Kada pamćenje nedavnih događaja slabi i iščezava, stare osobe pokušavaju da povrate svoju ravnotežu povlačenjem u davne uspomene. Kada im vid oslabi, koriste unutrašnje oči kako bi videle; kada ne čuju više dobro, slušaju zvuke svoje prošlosti.
  9. Bolna osećanja su ublažena kada su izražena, priznata i uvažena od strane osobe dostojne poverenja koja ume da sluša. Kada su ignorisana ili poricana, bol se intenzivira.
  10. Empatija stvara poverenje, smanjuje anksioznost i obnavlja dostojanstvo.

Metoda validacije, kroz empatiju i poštovanje, vraća ljudima dostojanstvo koje im je bolest otela i pomaže im da osete veći spokoj u poslednjoj deonici života. Samo čudesna osoba kao što je Naomi Feil – čudesna po svojoj ličnosti, ljubavi posvećenosti, talentu i kreativnosti- mogla je da razgrne velove koji su našem savremenom površnom, utilitarnom i usko-racionalističkom pogledu sakrivali bogat i živ unutrašnji svet starih dezorijentisanih osoba.

Prof. dr Tatjana Milivojević


0 Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.