Okupaciona terapija se danas koristi za lečenje fizičkih i psihijatrijskih stanja pacijenata. Međutim, prve filozofske osnove okupacione terapije nalaze se u oblasti lečenja psihičkih bolesnika. 
Godine 1786, francuski lekar Filip Pinel koristio je manuelnu aktivnost kao sredstvo za vraćanje psihijatrijskih pacijenata njihovim ranijim interesima, rada, i konačnog oporavka. U to isto vreme, američki lekar, Bendžamin Raš, bio je glavni pristalica upotrebe rada, vežbanja i interesovanja za oporavak pacijenata sa mentalnim oboljenjima (Foster, n.d.)
Adolf Mejer je 1892. godine primetio da dobro korišćenje vremena za korisne aktivnosti se pokazalo kao fundamentalni ishod lečenja bilo kog neuropsihijatrijskog bolesnika.  Mejer je generalno smatran kao jedan od osnivača okupacione terapije u SAD-u, zajedno sa drugim profesionalcima koji su razvijali okupaciju nezavisno. To su Suzan Trac, medicinska sestra, Eleonora Klark Slagl, socijalni radnik, Vilijam Raš, psihijatar, Tomas Kidner i Džordž Barton koji su bili arhitekti ( Creek & Lougher, 2011).


Između 1939-1945, tokom Drugog svetskog rata, kada su vojne bolnice priznale potrebu za pomoć vojnicima koji su imali psihijatrijska i ortopedska oboljenja, ratni napori su još jednom proširili ovu profesiju. Godine 1944. vojska Sjedinjenih Država priznala je okupacionu terapiju i kreirala posebne kurseve obuke za asistente okupacione terapije (OTA) (“Origins of Occupational Therapy and Mental Health Practices Within ..”, 2021),
Tokom 1960. i 1970. godine, okupaciona terapija je bila uokvirena medicinskim modelom i
postala je integrisana u mnoge uloge, uključujući mnoge zadatke koje su zahtevali rehabilitacioni timovi u fizikalnoj medicini i psihijatrijskim službama. Ove komponente uloge proizašle su iz vidljivih praznina na način na koje su usluge isporučene. Pošto su se kolege iz drugih profesija mučile sa razumevanjem šta bi okupacioni terapeuti mogli da pruže, nije iznenađujuće što su napravili pretpostavke o tome šta su bili odgovarajući zahtevi za njihov tim okupacione terapije članova (“Scope and Extension of Practice”, 2014).

Krajem 20 veka, teorije okupacije i modeli okupacione-terapijske prakse stvoreni su u mnogim zemljama širom sveta; širila su se saznanja o ovim inovacijama što je brzo rezultiralo širokom primenom ovih ideja. Ovo je bio direktan izazov za dosadašnje modele prakse koji su proizilazili iz stepena oštećenja i invaliditeta, a ne iz pacijentovih perspektiva učešća u njihovom životu i društvu. Mnogi praktikanti su odlučili da koriste stare modele kako su najbolje znali i uz to što im je bilo poznato umesto da svoju praksu uokviruju koristeći novonastale pristupe. (“Scope and Extension of Practice”, 2014).
Tri ideologije za koje se može reći da su u najvećoj meri oblikovale razvoj profesije su moralni tretman, umetnost i rukotvorine i naučni menadžment (Sadiković, Muftić, & Bećirević, 2016).
Organizacija koja je značajna za okupacionu terapiju jeste Svetska federacija okupacionih terapeuta (WFOT – World Federation of Occupationa therapists), koja je počela sa formalnim diskusijama na sastanku okupacionih terapeuta održanom u Engleskoj juna 1951. godine, na kome je bilo 28 predstavnika iz različitih zemalja. Nastavljena je diskusija u septembru iste godine na Kongresu Međunarodnog društva za rehabilitaciju invalida održanom u Stokholmu, u Švedskoj. (“History | WFOT”, n.d.). Takodje AOTA (Američka asocijacija okupacionih terapeuta) je jedna od značajnih organizacija za okupacione terapeute ; Nacionalno društvo za promociju okupacione terapije promenilo je ime 1921. u Američko udruženje za okupacionu terapiju, Inc. (AOTA). Do 1933. AOTA je bila povezana sa Savetom američkog medicinskog udruženja za medicinsko obrazovanje i bolnice. (“Origins of Occupational Therapy and Mental Health Practices Within ..”, 2021)

U Evropi značajna organizacija jeste  COTEC (Savet okupacionih terapeuta u Evrposkim zemaljama - Council of occupational therapists for European countries).  COTEC je osnovan 1986. godine sa ciljem da koordinira stavove Nacionalne asocijacije  okupacione terapije u Evropi. To je organizacija za sve okupacione terapeute kroz njihova nacionalna udruženja, sa ciljem da obezbedi adekvatan broj visokokvalitetnih praktičara i usluga okupacione terapije u Evropi, takođe pretstavlja neprofitnu organizaciju (NVO) i predstavlja 33 evropska udruženja okupacionih terapeuta i više od 195.000 okupacionih terapeuta. COTEC je regionalna grupa Svetske federacije okupacionih terapeuta (WFOT) (“COTEC – Council of Occupational Therapists for European Countries”, n.d.)

Notice: Undefined index: divi-builder-style in /home/contentp/okupacionaterapija.rs/okupacionaterapija/wp-content/themes/hestia/inc/core/class-hestia-public.php on line 753

Notice: Trying to get property 'src' of non-object in /home/contentp/okupacionaterapija.rs/okupacionaterapija/wp-content/themes/hestia/inc/core/class-hestia-public.php on line 753